Интервју који вам доносимо је научник Никола Тесла 1899. године дао за часопис “Бесмртност” у својој тадашњој лабораторији у Колорадо Спрингсу:

ПИТАЊЕ: Футуристи кажу да су двадесети и двадесет дрви вијек рођени из главе Николе Тесле. Они славе обратно магнетско поље и пјевају химне индукцином иотору. Њиховог творца називају ловцем који је у своју мрежу ухватио свјетлост из дубине Земље, и ратником који је заробио ватру из неба. Отац наизменичних струја учиниће да физика и хемија завладају половином свијета. Индустрија ће га прогласити за свог врховног свеца, а банкари за највећег доброчинитеља. У лабораторију Николе Тесле први пут је разбијен атом. Ту је створено оружје које вибрацијама изазива земљотрес. Ту је откривен и црни космички зрак. Пет раса молиће му се у Храму Будућности, јер их је научио великој тајни да се Емпедоклови Елементи напоје животним силама из етера.

ТЕСЛА: Да, то су нека од мојих важнијих открића. Ја сам ипак поражен човјек. Ја нисам остварио оно највеће што сам могао.

ПИТАЊЕ: Шта је то, господине Тесла?

ТЕСЛА: Хтио сам освијетлити читаву Земљу. У њој је довољно електрицитета да постане друго Сунце. Свијетлост би сијала око полутара, као прстен око Сатурна. Људски род није сазрео за велико и добро. У Колорадо Спринггсу напојио сам Земљу електрицитетом. Исто тако је можемо напојити и другим енергијама, као што су позитивне психичке енергије. Оне су у музици Баха или Моцарта, или у стиховима код великог пјесника. У Земљиној унутрашњости постоје енергије ведрине, мира и љубави; њихови изрази су цвијет који расте из земље, храна коју добијамо из ње и све оно што је чини човјековим завичајем. Ја сам провео године тражећи начин на који би те енергије могле утицати на људе. Љепота и мирис руже могу се узимати као лијек, а сунчеви зраци као храна. Живот има бесконачан број видова, а дужност научника је да их проналази у сваком облику материје. Три ствари су битне у томе. Све што чиним је трагање за њима. Знам да их нећу наћи, али нећу ни одустати од њих.

ПИТАЊЕ: Које су то ствари?

ТЕСЛА: Једно је питање хране. Којом звјезданом или земаљском енергијом нахранити гладне на Земљи? Којим вином напојити све жедне, па да им се срце развесели и да схвате да су богови?

Друга ствар је: како уништити енергије зла и патње у којима пролази човјеков живот? Оне се каткад јављају као епидемије из дубине свемира; у овом вијеку те болести су се са Земље рашириле по свемиру.

Трећа ствар је: постоји ли у свемиру сувишна свјетлост? Ја сам открио звијезду која, по свим астрономским и математичким законима, може нестати, а да се наизглед ништа не измијени. Та звијезда је у овој галаксији. Њена свјетлост се може збити до такве густоће да стане у куглу мању од јабуке, а тежу од Сунчевог система. Религија и филозофија уче да човјек може постати Христ, Буда и Заратустра. Оно за чиме ја трагам луђе је, веће и немогућније. То је: шта учинити да се у свемиру сваки човјек роди као Христ, Буда и Заратустра.

Ја знам да је гравитација наклоњена свему што треба да лети и моја намјера није да направим летеће направе (авион или ракету), већ да човјеку повратим свијест о његовим властитим крилима… Даље, ја покушавам да пробудим енергије које се налазе у вакумима. Вакуми су највећи извори енергија; оно што се сматра празнином само је манифестација непробуђене материје. Нема празнине на Земљи, нити у свемиру. У црним рупама, о којима говоре астрономи, најмоћније су енергије и извори живота.

ПИТАЊЕ: На прозор ваше собе у хотелу “Валдорф-Асториа”, на тридесет трећем кату, сваког јутра слијећу голубови.

ТЕСЛА: Човјек мора бити сентименталан према птицама. То је због њиховог крила. И он их је некада имао, права и видљива!

ПИТАЊЕ: Нисте престали да летите још од оних давних дана у Смиљану!

ТЕСЛА: Желио сам да полетим са крова и пао сам: погрешни дјечји прорачуни. Не заборавите, младићу: крила су све у животу!

ПИТАЊЕ: Никада се нисте женили! Није позната ниједна ваша љубав према некој жени. Фотографије из младости приказују вас као изузетно лијепог човјека.

ТЕСЛА: Не. Нисам. Два су пута: много или нимало секса. Средина служи за обнављање љуског рода. Превише секса код извјесних људи потхрањује и снажи виталност и дух. Уздржавање од секса то исто чини код других људи. Ја сам изабрао тај други пут.

ПИТАЊЕ: Ваши поштоваоци жале што нападате теорију релативитета. Чудна је ваша тврдња да материја нема енергију. Све је прожето енергијом; одакле она?

ТЕСЛА: Најприје је била енергија, потом материја.

ПИТАЊЕ: Господине Тесла, то је као када бисте рекли  да сте ви родили свог оца, а не он вас.

ТЕСЛА: Управо тако стоји ствар са рођењем свемира. Материја је створена из првобитне и вјечне енергије коју знамо као свјетлост. Засјала је и појавиле су се звијезде, планете, човијек и све што је на Земљи и у универзуму. Материја је израз бесконачних видова свјетлости; зато је енергија старија од ње. Постоје четири закона стварања. Први је да је извор свега у Непојамном, црној честици коју ум не може замислити, нити математика измјерити; у ту честицу стане цијели свемир. Други закон је ширење таме, која је права природа свјетлости, из Непојамног и њен преображај у свјетло. Трећи закон је потреба свјетлости да постане материја. Четврти закон гласи: нема почетка ни краја; три претходна закона одувијек трају и стварање је вјечно.

ПИТАЊЕ: У непријатељству према теорији релативитета идете дотле, да на прославама својих рођендана држите предавања против њеног творца.

ТЕСЛА: Упамтите није закривљен простор, већ човјеков ум који не може да схвати бескрај и вјечност! Да је творцу релативности то јасно, стекао би бесмртност, чак и физичку ако му је то по вољи.

Ја сам дио свјетлости, а она је музика. свјетлост испуњава мојих шест чула: ја је видим, чујем, осјећам, миришем, дотичем и мислим. Мислити је код мене шесто чуло. Честице свјетлости су исписане ноте. Једна муња може бити читава соната. Хиљаду муња је концерт. За тај концерт ја сам створио лоптасте муње које се чују на леденим врховима Хималаја.

О Питагори и математици, а научник се о то двоје не може и не смије огријешити. Бројеви и једнчине су знакови којима се обиљежава музика сфера. Да је Ајнштајн чуо њене звуке, не би стварао теорију релативитета. Ти звуци су порука уму да живот има смисла, да у свемиру постоји савршен склад, и да је љепота узрок и посљедица Ссварања. Та музика је вјечно кружење звјезданих небеса. Најмања звијезда је завршена композиција и уједно, дио небеске симфоније. Откуцаји човјековог срца су дијелови те симфоније на Земљи. Њутн је сазнао да је тајна у геометријски правилном распореду и кретању небеских тела. Он је спознао да је хармонија врховни закон у свемиру. закривљени простор је хаос; хаос није ,узика. Ајнштајн је гласник времена буке и бијеса.

ПИТАЊЕ: Господине Тесла, да ли ви чујете ту музику?

ТЕСЛА: Увијек је чујем. Моје духовно уво је велико као небо које видимо изнад нас. Своје физичко уво увећао сам радаром. По теорији Релативитета двије паралелне линије састаће се у бескрају. Тиме ће и Ајнштајнова крива постати права. Једном створен, звук траје вјечно. За човјека он може да ишчезне, али наставља да траје у тишини која је његова највећа моћ. Не, немам ништа против господина Ајнштајна. Он је љубазан човјек и учинио је извјесне добре ствари; од тога ће нешто постати дио музике. Ја ћу му писати и покушати да објасним да етер постоји, и да су његове честице оно што држи свемир у хармонији и живот у вјечности.

ПИТАЊЕ: Реците, молим Вас, који су услови прилагођавања једног анђела на Земљи?

ТЕСЛА: Ја их имам десет. биљежите пажљиво.

ПИТАЊЕ: Записаћу сваку вашу реч, поштовани господине Тесла.

ТЕСЛА: Први услов је висока свијест о свом послању и дјелу које треба извршити. Она мора, макар и мутно, постојати у најранијој младости. Не будимо лажно скромни; храст зна да је храст, а грм поред њега да је грм. Као дјечак од дванаест година био сам сигуран да ћу доћи на Нијагарине водопаде. За већину својих открића знао сам још у дјетињству да ћу их остварити, премда не сасвим јасно… Други услов прилагођавања је истрајност. Све што сам подузимао, завршавао сам.

ПИТАЊЕ: Који је трећи услов прилагођавања, господине Тесла?

ТЕСЛА: Усмјеравање свих виталних и духовних енергија на дјело. Отуда и очишћење од многих ствари и потреба које има човјек. Ја тиме ништа нисам изгубио, већ само добио. Толико сам добио да сам се радовао сваком свом дану и ноћи. Запишите: Никола Тесла је био сретан човјек… Четврти услов је прилагођавање тјелесног склопа дјелу.

ПИТАЊЕ: Како то мислите, господине Тесла?

ТЕСЛА: Најприје, то је одржавање тог склопа. Човјеково тијело је савршена машина. Ја познајем свој склоп и шта је добро за њега. Храна већине људи мени је штетна и опасна. Због тога каткад умишљам да су сви кувари свијета у завјери против мене… Дотакните моју руку.

ПИТАЊЕ: Она је хладна.

ТЕСЛА: Да. Крвотоком се може управљати, као и многим процесима у нама и око нас. Зашто сте проблиједјели, младићу?

ПИТАЊЕ: То је прича да је Марк Твен написао Тајанственог странца, ону дивну књижицу о Сатани, инспириран вама.

ТЕСЛА: Ријеч “Луцифер” ми је дража. Господин Твен воли да се нашали. У дјетињству сам једном оздравио читајући његове књиге. Када смо се овдје упознали и то му испричао, био је толико ганут да је заплакао. Постали смо пријатељи и често је долазио у мој лабораториј. Једном је затражио да му покажем машину која је вибрацијама изазивала осјећање блаженства. Био је то један од оних изума за забаву, којима сам се понекад бавио. Опоменуо сам господина Твена колико смије да остане под тим вибрацијама. Није ме послушао и остао је дуже. Завршило се тиме што је, попут ракете, држећи се за хлаче, одјурио у извјесну просторију. Било је то ђаволски смијешно, али ја сам сачувао озбиљност. Вратимо се на прилагођавање тјелесног склопа. Поред хране, врло важан је и сан. Од дугог и исцрпљујућег рада, који је изискивао надљудски напор, ја бих се послије једног сата спавања потпуно повратио. Стекао сам способност да управљам сном, и заспим и будим се у час који сам себи одредио. Ако ми нешто у ономе што радим није јасно, приморавам себе да мислим о томе у сну и на тај начин налазим ријешење.

Пети услов прилагођавања је памћење. Можда је код већине људи мозак чувар спознаја о свијету и знања која стичу у животу. Мој мозак се бави важнијим стварима од памћења; код мене он лови оно што му је у одређеном тренутку неопходно. То је око нас и треба га само узети. Све што смо једном видјели, чули, прочитали и сазнали прати нас у виду свјетлосних честица. Мени су те честице послушне и вјерне. Гетеовог Фауста, моју најмилију књигу, научио сам напамет на њемачком као студент, и сада га цијелог могу рецитирати. Своје изуме сам годинама носио “у глави”, а тек потом их остваривао.

ПИТАЊЕ: Често спомињете моћ визуализације.

ТЕСЛА: Њој можда имам да захвалим за све што сам створио. Догађаји из мог живота и моја открића су пред мојим очима стварни, видљиви као свака појава и предмет. У младости сам се тога плашио, не знајући шта је то заправо, али касније сам ту моћ примио као изузетан дар и богатство. Његовао сам га и љубоморно чувао. Визуализацијом сам на већини изума вршио и исправке, онда их, тако завршене, правио. Њоме рјешавам и комплициране математичке једначине, а да не исписујем бројеве. На Тибету бих због тог дара добио чин високог Ламе.

Да, то се тако ради. Мој вид и слух су савршени и, смијем то слободно рећи, јачи него код осталих људи. Ја чујем грмљавину на сто педесет миља, и видим боје у небу које други не виде. То увећање вида и слуха имао сам и као дијете. Касније сам то свијесно развијао.

ПИТАЊЕ: У младости сте неколико пута били тешко болесни. Да ли је и болест један од услова прилагођавања?

ТЕСЛА: Је. Она је често посљедица недостатка или исцрпљености животних сила, али често је и очишћење духа и тијела од отрова који су се накупили. Неопходно је да човјек болује с времена на вријеме. Извор већине болести је у духу. Зато дух и може да излијечи већину болести. Као ђак разболио сам се од колере која је харала у Лици. Излијечио сам се тиме што је отац дозволио да упишем студије технике, што је представљало мој живот. Привиђења за мене нису болест, већ способност ума да продре изван три земаљске димензије. Имао сам их читавог живота, и примао сам их као све друге појаве око себе. Једном, у детињству, шетао сам са ујаком поред ријеке и рекао: “Из воде ће се појавити пастрмка, ја ћу бацити камен и њиме је пресјећи.” То се и догодило. Уплашен и запрепаштен, ујак је повикао: “Баде ретри Сатанас!” Био је учен човјек и говорио је латински… Налазио сам се у Паризу када сам видио мајчину смрт. У небу, пуном свјетлости и музике, лебдјела су прекрасна створења. Једно од њих је имало мајчин лик, који ме је гледао са бескрајном љубављу. Пошто је визија ишчезла, знао сам да је моја мајка умрла.

ПИТАЊЕ: Шта је седмо прилагођавање, господине Тесла?

ТЕСЛА: Знање како да се психичке и виталне енергије претворе у оно што желимо, и постигнемо власт над свим осјећањима. Хиндуси то називају Јогом Кундалини. Ова знања се могу научити, за шта су потребне многе године или се стичу рођењем. Ја сам их већину стекао рођењем. Она су у најближој вези са полном енергијом, која је послије свјетлости најраспрострањенија у свемиру. Жена је највећи крадљивац те енергије, а тиме и духовних моћи. Ја сам то одувјек знао и чувао се. Од себе сам створио оно што сам хтио: мисаону и духовну машину.

ПИТАЊЕ: А девето прилагођавање, господине Тесла?

ТЕСЛА: Све учинити да се ниједног дана, ниједног тренутка ако је то могуће не заборави ко смо и зашто смо на Земљи. Изузетни људи који се у животу муче болешћу, оскудицом или их друштво превише рањава својом глупошћу, неразумевањем, прогоном и осталим потешкоћама којима Земља врви као мочвара инсектима, остављају иза себе дјело неостварено до краја. Има много палих Анђела на Земљи.

ПИТАЊЕ: Шта је десето прилагођавање?

ТЕСЛА: Оно је најважније. Напишите да се господин Тесла играо. Играо се читавог свог живота и уживао у томе.

ПИТАЊЕ: Господине Тесла! Да ли се то односи и на ваша открића и ваше дјело? Је ли и то била игра?

* ТЕСЛА: Јесте, драги младићу. Ја сам тако волио да се играм електрицитетом! Увјек се најежим када слушам о оном Грку који је украо ватру. Грозна прича о окивању и орловима који му кљују јетру. Зар Зеус није имао довољно муња и громова, па је био оштећен за један жар? Ту је неки неспоразум… Муње су најљепше играчке које се могу наћи. Не заборавите да у вашем тексту истакнете: Никола Тесла је био први човјек који је створио муњу.

ПИТАЊЕ: Господине Тесла, малоприје сте говорили о Анђелима и њиховом прилагођавању на Земљи.

ТЕСЛА: Јесам ли? То је исто. Можете написати и ово: он се дрзнуо да узме на себе прерогативе Индре, Зеуса и Перуна. Замислите неког од тих богова како у црном вечерњем одјелу, са полуцилиндром и бијелим рукавицама елити Њујорка приређује грмљавине, пожаре и земљотресе!

ПИТАЊЕ: Читаоци нашег листа воле хумор. Али збунили сте ме изјавом да и ваша открића, која су неизмјерна добробит за људе, представљају игру. Многи ће се намрштити на то.

ТЕСЛА: Драги господине Смит, невоља и је у томе што су људи одвећ озбиљни. Да то нису, били би сретнији и знатно дуже би живјели. Кинеска пословица вели да озбиљност скраћује вијек. Ли Таи Пе је посјету крчми претпостављао посјети царском двору. Али да се читаоци новина не би мрштили, вратимо се стварима које они сматрају важним.

ПИТАЊЕ: Они би радо чули у чему је ваша филозофија.

ТЕСЛА: Живот је ритам који се мора спознати. Ја осјећам тај ритам и управљам се по њему и препуштам му се. Он је врло захвалан и дао ми је знања која имам. Све што живи повезано је дубоким и дивним везама: човјек и звијезде, амеба и Сунце, наше срце и кружење бесконачног броја свјетова. Те везе су нераскидиве, али оне се могу припитомити и умилостивити тако да чојвек и сам почне да ствара нове и другачије односе у свијету, а да старе не наруши. Знање долази из свемира; наш вид је његов најсавршенији пријемник. Имамо два ока: земаљско и духовно. Треба настојати да она постану једно око. Универзум је жив у свим својим манифестацијама, попут какве мислеће животиње. Камен је мисаоно и осјећајно биће, као што су то биљке, звер и човјек. Звијезда која сија тражи да је гледамо, и да нисмо одвећ обузети собом разумјели бисмо њен језик и поруке. Своје дисање, очи и уши човјек мора ускладити са дисањем, очима и ушима универзума.

ПИТАЊЕ: Док говорите, чини ми се да слушам будистички текст, ријечи таоиста или трактат Паразулзуса.

ТЕСЛА: Добро вам се чини! Значи да постоји опште знање и истине које је човјек одувијек посједовао. По мом осјећању и искуству, у свемиру има само једна материја и једна врховна енергија са бесконачним бројем манифестација живота. Најљепше од свега је то што открићем једне тајне у природи, откривате и остале. Оне се не крију, ту су око нас, али ми смо слијепи и глухи за њих. Ако се емотивно вежемо за њих, оне нам саме долазе. Јабука је много, али је један Њутн. Он је тражио управо ону јабуку која је пала пред њега.

ПИТАЊЕ: Питање које је можда требало поставити у почетку овог разговора. Шта је за вас електрицитет, поштовани господине Тесла?

ТЕСЛА: Све је електрицитет. Најприје је свјетлост, бескрајни извор из којег истиче материја и распоређује се у свим облицима који представљају свемир и Земљу са свим њеним видовима живота. Црно је право лице свјетлости; што је не видимо такву, то је изузетна милост према човјеку и осталим створењима. Једна њена честица посједује свјетлосну, топлотну, нуклеарну, радијацијску, хемијску, механичку и засад непознате енергије. Она има моћ која може покренути Земљу са њене путање. Она је истинска Архимедова полуга.

ПИТАЊЕ: Господине Тесла, ви сте превише пристрасни према електрицитету.

ТЕСЛА: Електрицитет сам ја сам. Или, ако хоћете, електрицитет у људском облику. То сте и ви, господине Смит, али тога нисте свјесни.

ПИТАЊЕ: Је ли отуда ваша способност да кроз тијело пропуштате електричну струју од милион волти?

ТЕСЛА: Замислите вртлара којег нападају биљке; то би заиста било лудо. Човјеково тијело и мозак сачињени су од многих енергија; у мене је највише електрицитета. Енергија која је различита у свакога је оно што чини човјеково “ја” или “душу”. Код других створења то је њихова суштина; “душа” биљке није “душа” минерала и животиње. Рад мозга и смрт се манифестују свјетлошћу. Моје очи су у младости биле црне, сада су плаве и како вријеме пролази и напрезање мозга бива јаче, оне су ближе бјелини. Бијело је небеска боја. Кроз мој прозор једног јутра је слетио голуб, којег сам хранио. Хтио је да ми јави да умире. Из његових очију излазили су млазеви свјетлости. Никада у очима неког створења нисам видио толико свјетлости, као у тог голуба.

ПИТАЊЕ: Радници у вашем лабораторију причају о бљесковима свјетлости, пламеновима и муњама које се јављају ако сте гњевни или пред каквом опасношћу.

ТЕСЛА: То су психичка пражњења или опомене да се чувам. Свјетлост је увијек била на мојој страни. Знате ли тко ми је открио окретно магнетско поље и индукторски мотор, што ме је прославило у двадесет и шестој години? Једне љетне вечери, у Будимпешти, проматрао сам са својим пријатељем Сигетијем залазак Сунца. Хиљаде ватри окретало се пламтећи хиљадама боја. Сјетио сам се Фауста и рецитирао стихове из њега. И тада, као у магли, видио сам како се окреће магнетско поље и ради индукторски мотор. Видио сам их у Сунцу!

ПИТАЊЕ: Хотелска послуга прича да се у вријеме грмљавине затварате у собу и разговарате сами са собом.

ТЕСЛА: Разговарам са муњама и громовима.

ПИТАЊЕ: Са њима? На којем језику, господине Тесла?

ТЕСЛА: Најчешће на мом матерњем језику. У њему има ријечи и звукова, нарочито у поезији, који су погодни за то.

ПИТАЊЕ: Читаоци нашег листа били би вам врло захвални да то протумачите.

ТЕСЛА: Звук не постоји једино у грому, већ и у муњи; код ње је он претворен у сјај и боје, а боје се могу слушати. Језик је од ријечи, што значи да је од звукова и боја. Сваки гром и муња су различити и имају своја имена. Ја неке од њих називам именима оних који су ми били блиски у животу, или по онима којима се дивим. У небу сјевају и грме моја мајка, сестра, брат Данило, пјесник Змај и личности из српске историје. Имена као што су Изаија, Езекијел, Леонардо, Бетовен, Гоја, Фараеј, Пушкин и све неугасле ватре означују јата и сплетове муња и громова који не престају сву ноћ, и земљи доносе благородну кишу или пале шуме и људска насеља. Постоје муње и громови, и то они најсјајнији и најмоћнији, који не ишчезавају. Они се враћају и ја их препознам међу хиљадама.

ПИТАЊЕ: По вама, Знаност и Поезија су исто?

ТЕСЛА: То су два ока једног лица. Вилиам Блејк је учио да је цијели универзум рођен из маште, да га она одржава и да ће он постојати докле год на Земљи буде постојао и један човјек. Са њоме је као точком астронома у коју се могу сакупити звијезде свих галаксија. Она је стваралачка енергија равна свјетлосној.

ПИТАЊЕ: Машта је за вас стварнија од живота?

ТЕСЛА: Она рађа живот. Ја сам се хранио својим мислима, научио сам да управљам осјећајима, сновима и визијама. Одувјек сам је његовао, као што сам његовао и свој занос. Цјели свој дуги вијек провео сам у заносу. То је био извор моје среће. Он ми је помогао и да током свих ових година поднесем рад, који је био довољан за пет живота. Најбоље је радити ноћу, јер су звјездана свјетлост и мисли у блиској вези.

ПИТАЊЕ: Рекли сте да сам и ја, као сваки створ, свјетлост. То ми ласка, али, признајем, није ми сасвим јасно.

ТЕСЛА: Зашто би и требало да вам буде јасно, господине Смит? Довољно је да повјерујете у то. Све је свјетлост. У једном њеном зраку је судбина народа; сваки народ има свој зрак у оном великом свјетлосном извору који видимо као Сунце. И запамтите: ниједан човјек који је постојао, није умро. Претворили су се у Свјетлост и као такви постоје и даље. Тајна је у томе да се те свјетлосне честице поврате у првобитно стање.

ПИТАЊЕ: То је ускрснуће!

ТЕСЛА: Ја то радије називам: враћање у неку од претходних енергија. Христ и још неки знали су ту тајну. Ја сам трагао за тиме како да се очува људска енергија. Она је један од видова свјетлости, каткад равна врхунском небеском свјетлу. Нисам трагао за тиме ради себе, већ ради добра свих. Вјерујем да ће моја открића учинити људима живот лакшим и подношљивијим, и усмјерити их на духовност и моралност.

ПИТАЊЕ: Сматрате ли да се вријеме може укинути?

ТЕСЛА: Не сасвим, јер прва особина енергије је да се преображава. Она је у вјечитим преображајима, као облаци таоиста. Али могуће је утицати у томе да човјек очува свијест и послије земаљског живота. У сваком кутку свемира постоје енергије живота; једна од њих је и бесмртност чије поријекло је изван човјека и чека га. Свемир је духован; ми смо тек напола такви. Свемир је моралнији од нас; зато морамо спознати његову природу и свој живот ускладити са њиме. Ја нисам научник; Наука је можда најпогоднији начин да нађем одговор на питање које ме одувек прогони, и које је моје дане и ноћи претворило у ватру.

ПИТАЊЕ: Које је то питање?

ТЕСЛА: Како су вам очи засјале!… Оно што сам хтио сазнати је: шта се догађа са звијездом која пада и сунцем које се угаси? Звијезда падне као прашина или сјеме по овом или по другим свјетовима, а сунце се распе у наше мисли, у животе многих створења, у оно што ће се родити као нова свјетлост, или га свемирски вјетар распрши по бескрају. Схваћам да је то неопходно и да је урачунато у устројство свемира. Ствар је, међутим, у томе да се једна од тих звијезда и једно од тих сунаца, макар и оно најмање, сачувају.

ПИТАЊЕ: Али, господине Тесла, ви схваћате да је то неопходно и да је урачунато у устројство свијета!

ТЕСЛА: Када човјеку постане јасно да је његов највиши циљ да трчи за звијездом падалицом и покуша да је ухвати, разумјеће да му је живот дан управо због тога и бит ће спашен. Звијезду ће на крају ухватити!

ПИТАЊЕ: И шта ће се онда десити?

ТЕСЛА: Творац ће се насмијати и рећи: “Падала је само да би ти потрчао за њоме и ухватио је”.

ПИТАЊЕ: Зар све то није у супротности са космичком боли, који тако често спомињете у својим списима? И шта је то космичка бол?

ТЕСЛА: Нису супротности, јер смо на Земљи… То је болест о чијем постојању огромна већина људи није свјесна. Отуда многе друге болести, патња, зло, биједа, ратови и све оно због чега је људски живот апсурдна и страшна појава. Та болест се не може сасвим излијечити, али свијест о њој ће учинити да буде мање тешка и опасна. Кад год је неко од мени блиских и драгих људи био повређен, ја сам осјећао физичку бол. То је зато што су наша тијела од сличне грађе, а душе везане нераскидивим нитима. Несхватљива туга која нас понекад обузме, значи да је негдје, на другом крају ове планете, умрло дијете или племенит човјек. Цијели свемир је у извесним периодима болестан, од саме себе и од нас. Ишчезнуће неке звијезде и појава комете утичу на нас више него што ми то слутимо. Везе међу створењима на Земљи су још јаче; због наших осјећања и мисли цвијет ће дивнији замирисати или утихнути. Те истине изнова морамо учити да бисмо се излијечили. Лијек је у нашем срцу и, исто тако, у срцу животиње коју називамо свемиром.